Kompletan vodič kroz crkveno venčanje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi: Od procedure do saveta

Organizacija venčanja predstavlja jedan od najlepših, ali i najkomplikovanijih trenutaka u životu para. Kada se tome doda i crkveno venčanje, čije procedure nisu svima poznate, mladenci se često suočavaju sa brojnim nedoumicama i stresom. Ovaj članak ima za cilj da rasvetli sve aspekte venčanja u crkvi, od osnovne procedure i izbora hrama, preko predbračnog ispita i potrebnih dokumenata, do čestih pitanja o troškovima i običajima. Naša namera je da vam pružimo jasan i koristan vodič kroz ovaj sveti čin, kako biste se mogli usredsrediti na suštinu - svečano obećanje ljubavi i vernosti.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od prvih i najčešćih pitanja koje muči mladence je u kojoj crkvi imaju pravo da sklope brak. Postoji rašireno verovanje da se venčanje mora obaviti u parohiji mladoženje. Međutim, stvarna praksa je fleksibilnija. Prema crkvenim pravilima, venčanje se može obaviti u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi, uz saglasnost njenog paroha. Međutim, postoji važan administrativni korak: mladoženja (a po pravilu i mlada) treba da pribave odobrenje od svog parohijskog sveštenika za venčanje u drugoj crkvi. Ovo odobrenje je čisto formalnost, ali neophodna da bi se venčanje upisalo u crkvene knjige vaše matične parohije.

Dakle, ukoliko oboje želite da se venčate u crkvi kojoj pripada mlada, a koja se nalazi u drugoj parohiji, potrebno je da mladoženja zatraži pismenu ili usmenu saglasnost svog sveštenika. Ovaj korak se često rešava jednostavnim razgovorom. Nakon toga, sveštenik koji će vas venčavati u željenoj crkvi može slobodno da obavi obred. Ovo je standardna procedura venčanja koja omogućava mladencima da izaberu hram koji im je emotivno ili estetski blizak, bez obzira na administrativnu pripadnost.

Predbračni ispit: Šta je to i kako izgleda?

Predbračni ispit je obavezan deo pripreme za crkveno venčanje. Ime može zvučati zastrašujuće, ali u stvarnosti, reč je o razgovoru sa sveštenikom. Cilj ovog sastanka nije da vas "pada", već da se sveštenik upozna sa vama, proveri da li postoje bilo kakve kanonske prepreke za brak (kao što je blisko srodstvo), i da vam objasni teološko i praktično značenje svete tajne braka.

Sastanak za predbračni ispit obično traje oko pola sata do sat vremena. Sveštenik će vas pitati da li stupate u brak svojom voljom, bez ikakvih prinuda. Može vas upitati i o osnovama vere, a često savetuje mladence da nauče osnovne molitve, poput "Oče naš" ili "Vjeruju". Na ovom sastanku potrebno je predati krštenice mladenaca i kumova na uvid. Nakon razgovora, sveštenik će vam izdati potvrdu da ste završili predbračnu pripremu, koja je neophodna za sam obred venčanja. Ovaj ispit se obično polaže mesec dana pre venčanja, ali tačan rok dogovara se sa sveštenikom.

Šta je potrebno doneti za sam dan venčanja?

Pored duhovne pripreme, za obred venčanja potrebno je obezbediti i određene predmete. Ovo su tradicionalni elementi koji se koriste tokom ceremonije:

• Krune ili venci: U tradicionalnom obredu koriste se metalne krune. Danas mnogi mladenci biraju da koriste vence od cveća, što je uglavnom prihvatljivo, ali treba se unapred dogovoriti sa sveštenikom.
• Peškir za vezivanje ruku (rukavnik): To je belo platno, dužine oko 1.7m, kojim sveštenik simbolično vezuje ruke mladenaca tokom obreda, što označava njihovo neraskidivo jedinstvo.
• Čaša (pehar) i vino: Potrebna je jedna čaša, obično ukrašena, i crno ili crveno vino. Mladenci zajedno piju iz iste čaše, što simboliše zajedničku sudbinu.
• Sveće: Četiri sveće - po dve za svakog mladenca. U pravoslavnoj tradiciji nose se voštane, žute sveće, ali su beli varijeteti takođe česti. Sveće se mogu ukrasiti po želji.
• Burme: Par burmi koje mladenci stavljaju jedan drugom tokom obreda.

Ove predmete obično kupuju mladenci ili kumovi. Vredno je proveriti i sa samom crkvom, jer neke imaju svoje pehare i platna koja se mogu koristiti.

Kumovi: Ko može biti kum i koje su njihove obaveze?

Izbor kumova je važan. U crkvenom venčanju, kumovi (svedoci) imaju duhovnu ulogu. Prema kanonskim pravilima, kumovi moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi. Takođe, ne smeju biti u krvnom srodstvu sa mladencima. Tradicionalno, kumovi su bili muškarac sa mladoženjine strane (često "stari svat" ili ujak) i žena sa mladine strane. Danas je praksa mnogo liberalnija i kumovi mogu biti bilo ko - najbolji drugar i drugarica, čak iako nisu u braku jedni sa drugima.

Uloga kumova tokom ceremonije je da drže krune iznad glava mladenaca, a na kraju daju svešteniku prilog za crkvu. Ranije je bio običaj da kumovi u potpunosti snose troškove venčanja u crkvi, dok danas mladenci češće to čine sami, a kumovi daju simboličan prilog. Bitno je da kumovi prisustvuju predbračnom ispitu zajedno sa mladencima i da donesu svoje krštenice.

Zabranjena vremena za venčanje: Postovi i praznici

Pravoslavna crkva propisuje određena vremena tokom godine kada se venčanje ne obavlja. Ovo su uglavnom periodi strožih postova i neki veliki praznici. Osnovni periodi kada nema venčanja su:

• Božićni post (28. novembar - 6. januar)
• Period od Božića do Bogojavljanja
• Uskršnji (Veliki) post (od Čistog ponedeljka do Vaskrsa)
• Period od Vaskrsa do Tominog ponedeljka (prvi dan po Uskrsu)
• Petrovdanski (Apostolski) post (promenljivog datuma, obično od kraja maja/juna do 11. jula)
• Gospojinski post (14. - 27. avgusta)
• Takozvani jednodnevni postovi: sreda i petak svake nedeľje (osim u nekim nedeljama posle velikih praznika).

Ukoliko željeni datum za venčanje pada u neki od ovih perioda, venčanje u crkvi nije dozvoljeno. Izuzeci se mogu dobiti pisanjem posebne molbe nadležnom episkopu, ali samo iz veoma teških i opravdanih razloga (npr. hitna trudnoća, neodložni odlazak u inostranstvo). Takva molba se ne podnosi iz praktičnih razloga, poput zauzetosti restorana.

Finansijski aspekt: Takse, prilozi i hor

Ovo je oblast koja najviše zbunjuje i izaziva nelagodu kod mladenaca. Ne postoji jedinstveni, zvanični cenovnik za crkveno venčanje. Sve zavisi od eparhije, konkretne crkve i sveštenika. Uglavnom se razlikuju dva izdvojena troška:

1. Prilog crkvi (često nazvan "taksa"): Ovo je novac koji se daje crkvi za održavanje. Iznos varira - može biti simboličan (npr. 3.000 dinara) ili znatno veći u prestižnim crkvama u centru grada (čak i do 8.000 dinara ili više).
2. Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od države, već žive od priloga vernika. Iznos koji se daje svešteniku je stvar dogovora i dobre volje. U nekim parohijama postoji neka "uobičajena" cifra (npr. 5.000 - 10.000 dinara), dok drugi sveštenici ostavljaju mladencima da daju koliko mogu i žele. Prilog svešteniku daje se u koverti, obično na kraju ceremonije.

Pored toga, postoji i opcija angažovanja crkvenog hora, što ceremoniji daje posebno dostojanstvo i lepotu. Cena hora varira od 5.000 do preko 20.000 dinara, u zavisnosti od renomea i broja pevača. Mnogi savetuju da se unapred vidi da li crkva ima svog crkvenjaka koji peva, jer je to često lepša i jeftinija opcija.

Važno je naglasiti: iako se o troškovima često priča kao o "tarifama", u srcu hrišćanskog shvatanja, davanje priloga je izraz zahvalnosti i podrške crkvenoj zajednici, a ne kupovina usluge. Svaki dobar sveštenik će razumeti finansijsku situaciju mladenaca.

Venčanje u manastiru: Posebna atmosfera

Mnogi parovi sanjaju o venčanju u manastiru. Procedura je u osnovi ista kao i za crkvu, ali atmosfera je često mirnija i intimnija. Manastiri su strožiji po pitanju ponašanja - odeća mora biti skromna i pristojna (izbegavati duboke dekoltee, prekratke suknje), a dekoracija crkve je minimalna ili je uopšte nema. Veoma je važno poštovati pravila manastira. Finansijski, mnogi manastiri ne naplaćuju fiksnu tarifu, već se od mladenaca očekuje da po svojoj mogućnosti ostave prilog manastiru. Uvek je neophodno unapred kontaktirati manastir i dogovoriti sve detalje.

Česta pitanja i nedoumice mladenaca

Da li moram prvo građansko, pa crkveno venčanje?
Ne, redosled nije bitan. Možete se venčati u crkvi i pre građanskog braka. Crkveni brak je sveta tajna, dok je građanski pravno priznat akt. Danas je uobičajeno da se oba obave istog dana, ali to nije obavezno.

Da li mlada i mladoženja ulaze zajedno u crkvu?
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, mladenci u crkvu ulaze zajedno. Scena iz filmova gde otac predaje mladu mladoženji je karakteristična za zapadne, pretežno katoličke običaje.

Da li je potreban veo za mladu?
Preporuka je da mlada ima veo, ali to nije strogo pravilo. Mnogo je važnije da odeća bude pristojna i dostojna hrama.

Može li se venčati par mešovitih veroispovesti?
Da, ali pod određenim uslovima. Ako je jedan od mladenaca kršten u drugoj hrišćanskoj crkvi (npr. katoličkoj ili protestantskoj), potrebno je pribaviti odobrenje nadležnog episkopa. Obično se od partnera koji nije pravoslavac traži da se usmeno obaveže da neće sprečavati drugog da ispoveda svoju veru i da će deca biti vaspitavana u pravoslavnoj veri. Sve ovo se dogovara sa sveštenikom.

Koliko traje ceremonija venčanja?