Saveti za uspešno povrtlarstvo i voćarstvo u domaćoj bašti

Kako pravilno negovati jagode

Jagode zahtevaju redovno pleveljenje jer ne podnose korov. Pri zalivanju pazite da se voda dobro ocedi pre postavljanja na podlogu. Zalivajte ih svakih 7 dana. Mnogi baštovani odustaju od jagoda zbog velikog posla - stalno ih treba okopavati, a komšije često kradu više nego što vi uspete da naberete. Svake 2-3 godine ih treba presaditi na novo mesto jer inače rod sve manje.

Komšijski odnosi biljaka

Kod planiranja bašte obratite pažnju na dobre komšijske odnose biljaka. Paradajz i čeri paradajz dobro se slažu sa bosiljkom i kadificom. Bosiljak daje poseban šmek ukusu paradajza i mirisom odbija lisne vaši. Kadifica vrši biološku dezinfekciju zemljišta - luči fungicide iz korena i čisti zemljište od nematoda i štetnih gljivica. Neven i kadificu možete sporadično saditi po celoj bašti.

Zaštita luka od crva

Za zaštitu belog i crnog luka od crva tradicionalno se koristi pepeo od drveta. Ako nemate pristupu pepelu, možete posaditi šargarepu pored luka - šargarepa svojim mirisom odbija muvu na luku, a crni luk odbija šargarepinu muvu. Kopriva je takođe korisna - čajem od koprive zalivajte luk jednom nedeljno.

Uzgajanje na terasama i u saksijama

Na terasama u većim saksijama možete uspešno uzgajati kombinacije poput paradajza i krompira, graška sa peršunom, salate i luka. Čeri paradajz je idealan za terase - voli humusnu zemlju sa dovoljno vlage, ali ne prekomernog zalivanja. Najbolje mu odgovara polusenka i zalivanje kap po kap. Jednom nedeljno ga možete zaliti čajem od koprive koji štiti od nametnika.

Rešavanje problema sa štetočinama

Protiv smrdibuba (zelene stink bug) probajte rastvor od ljute paprike: 100g naseckane ljute paprike preliti sa 1l vode, kuvati 1 sat, ostaviti 2 dana. Za prskanje koristiti 100ml tečnosti na 10l vode. Protiv puževa dobro deluje pepeo posut oko biljaka - puževi neće prelaziti preko pepela jer im se lepi za stopalo.

Sezonski saveti

Za rani uzgoj povrća koristite plastenik ili improvizovane zaštite od najlona. Pri pretnji mrazom, biljke možete zaštititi paljenjem mokre piljevine koja stvara dimni omotač. Karfiol, brokoli, prokelj i kelj se najbolje sade iz rasada, dok se španać može sejati direktno u zemlju. Grašak se može sejati u tri navrata tokom godine za kontinuitan prinos.

Prirodne zaštite i đubriva

Kopriva je izuzetno korisna u bašti. Čaj od koprive (namočena kopriva koja odstoji 5 dana) je odlično prirodno đubrivo koje štiti biljke od nametnika. Soda bikarbona (4-5 kašika na 5l vode) može pomoći protiv biljnih vaši. Bordoa tečnost (mešavina plavog kamena i kreča) štiti paradajz od plamenjače.

Zaključak

Uz pravilnu negu, pažljivo planiranje i korišćenje prirodnih metoda zaštite, možete postići izuzetne rezultate u svojoj bašti. Ključni faktori uspeha su redovno zalivanje, pravilan izbor komšijskih biljaka, rotacija useva i preventivna zaštita od štetočina. Ne bojte se eksperimentisati sa tradicionalnim sortama i deliti iskustva sa drugim baštovanima.